Pilonidalni sinus

Ovo oboljenje se javlja podjednako medju osobama muškog i ženskog pola, mada postoji blaga preodminacija ka osobama muškog pola, zbog većeg znojenja i prirodno veće maljavosti. Najčešće nastaje tokom druge i treće decenije života.

Sam sinus karakteriše postojanje šupljina ispod kože koja je sa spoljnom sredinom spojena sa jednim ili više malih kanalića, otvora. Simptomi obuhvataju nelagodu pri sedenju i bezbolno curenje sukrvičaste, beličaste ili bistre tečnosti iz sinusa.

Ukoliko dođe do infekcije ciste oko dlake dolazi do stvaranja abscesa. Skoro svi pacijetni sa pilonidalnim sinusom imaju bar jednu epizodu akutnog abscesa. U slučaju infekcije površina postaje crvena, topla i dolazi do pojave bola, koji postaje jači sa napredovanjem infekcije. Može doći do spontanog pražnjenja gnoja kroz male otvore na koži. Sa pražnjenjem sinusa bolovi se smanjuju.

Sinusni kanali se u pojedinim slučajevima mogu spontano zatvoriti bez terapije, međutim kod većine pacijenata je neophodno sprovesti hirurško lečenje.

Vrsta hirurškog tretmana zavisi od stadijuma bolesti.

Kod akutnih promena nephodno je otvoriti sinus i izvršiti evakuaciju gnoja, i dati antibiotsku terapiju radi saniranja infekcije.

Hronični proces se rešava hirurškim putem, uklanjanjem kompletnog pilonidalnog sinusa. Rana nakon intevencije se može ostaviti otvorenom ili zatvoriti pomoću hirurških šavova.

Kod operacija sa otvorenom ranom nega rane nakon operacije je veoma važna zbog relativno sporog zarastanja rane. Redovna previjanja, kao i edukacija o adekvatnoj higijeni jako su biti za postoperativni tok.

Prevencija nastanka pilonidalnog sinusa obuhvata: pravilnu higijenu, izbegavanje perioda dužeg sedenja, takođe kod osoba koje su ranije imala pilonidalni sinus neophodno je redovno brijanje tj. uklanjanje dlaka sa dela tela gde se javlja sinus.